Vivianne westwood -Vrsta: Seminarski | Broj strana: 10 | Nivo: Internacionalni univerzitet u Novom Pazaru

 

Ovo je pregled DELA TEKSTA rada na temu "Vivianne westwood". Rad ima 10 strana. Ovde je prikazano oko 500 reči izdvojenih iz rada.
Napomena: Rad koji dobjate na e-mail ne izgleda ovako, ovo je samo DEO TEKSTA izvučen iz rada, da bi se video stil pisanja. Radovi koje dobijate na e-mail su uređeni (formatirani) po svim standardima. U tekstu ispod su namerno izostavljeni pojedini segmenti.

 

INTERNACIONALNI UNIVERZITET U NOVOM PAZARU
FAKULTET UMETNOSTI
SMER: DIZAJN I MODNA KREACIJA
Vivianne Westwood
- Seminarski rad -
Prof. Selma Kronja
Binasa Čajević
Novi Pazar, decembar, 2009.
1. Uvod
Za prvog modnog dizajnera koji nije predstavljao samo krojača smatra se Carls Frederik Vort (1826–1895). Početkom 20. veka sva visoka moda poticala je iz Pariza i Londona. Odeća koju su nosile moderne žene iz “Belle Epoque” (kako se ova era nazivala u Francuskoj) bila je veoma slična odeći koju je kreirao Carls Vort.
1910 . godina je bila inspirisana orjentom i istočnjačkom kulturom, što je sve prouzrokovala predstava Šeherezade. Pol Poaro je bio prvi kreator koji je u modu uveo istočne uticaje, njegove klijentkinje su vrlo brzo postajale žene iz harema, ili su izgledale kao gejše. Nošeni su turbani, široke pantalone, itd. U ovom periodu razvijao se specifičan način bojenja materijala i tkanja.
Nakon Prvog svetskog rata moda se drastično promenila. Bufant je uveo paž frizure, suknje sa dugim linijama, nešto slično keceljama nošenim iznad kolena, korseti su bili zabranjeni, dok su žene nosile odeću iz ormara svojih muževa. Najvažniji dizajner u ovom periodu bila je Koko Šanel, koja je popularisala paž frizure, male crne haljine, “Jersey” način tkanja, kao i nakit.
1930. godine pod uticajem velike ekonomske krize, kreacije su bile ženstvenije i nežnije nego u prethodnom periodu. U tom periodu bile su popularne uže haljine koje su pratile liniju tela. Salvador Dali je doprineo razvoju modnog ali i industrijskog dizajna dizajnirajući šešire – cipele, sako na kome su bile prišivene staklene čaše, telefon jastog, itd.
1940. novi modni centar postaje Nju Jork, dok nemci preuzimaju uticaje iz Pariza. Utvrđena su pravila da se ne sme koristiti više od 4 m tkanine za kapute, i ne više od 1m tkanine za bluze. Takođe nijedan kaiš nije smeo biti širi od 4 cm.
Moda 1950ih, daleko od toga da je bila revolucionarna i progresivna, nosila je veliku dozu nostalgije ka prošlošću. Društvo 20ih i 30ih duboko je verovalo u napredak, 50ih je bilo opreznije. Ako zanemarimo činjenicu da su žene imale pravo glasa, pravo da voze svoje automobile, da rade, izabrale su da nose haljine raskošnih materijala, sa korsetima i suknjama do pola lista.
Do 1960ih, Pariz je smatran za centar mode širom sveta. Ali izmedju 1960. i 1969. dogodila se velika promena u svetu mode. Od 1960. nije postojao jedan jedini trend, vec širok spektar mogućnosti, povezan sa svim uticajima na različite delove ljudskog zivota. Mladi ljudi su imali veliki uticaj na modnu industriju. Po prvi put u istoriji, postojao je nezavistan pokret mode mladih koja nije bila povezana sa modom starijih.
...

---------- OSTATAK TEKSTA NIJE PRIKAZAN. CEO RAD MOŽETE PREUZETI NA SAJTU. ----------www.maturskiradovi.net 

MOŽETE NAS KONTAKTIRATI NA E-MAIL: maturskiradovi.net@gmail.com